Kamiško-Savinjski Alpi (Štruca 2457 mnv, Skuta 2532 mnv, Dolgi Hrbet 2474 mnv, Mali Grintovec 2447 mnv, Grintovec 2558 mnv, Mala Rinka 2289 mnv, Štajerska Rinka 2379 mnv i Koroška Rinka 2433 mnv)
Prvi vikend septembra je napokon bio taj koji nam je otvorio put ka Grintovcu!
Našu turu započeli smo iz Kamniške Bistrice, gde smo ostavili kola na parkingu i krenuli stazom kroz šumu i serpentinama, prema Kokrskem sedlu. Nakon tročasovnog uspona, stigli smo do prelepog doma Cojzova koča (1793 mnv), smeštenog tik ispod grebena. Odatle smo uz osveženje uživali u pogledu na visoke vrhove koji su nas strpljivo čekali svih ovih godina. Noćili smo u domu i ranom zorom puni iščekivanja krenuli grebenskom rutom ka izazovnim stazama. Popeli smo prvo Štrucu (2457 mnv), zatim Skutu (2532 mnv), pa Dolgi Hrbet (2474 mnv), Mali Grintovec (2447 mnv) i na kraju pravu poslasticu Grintovec (2558 mnv) kao najviši vrh Kamniško-Savinjskih Alpa!
Imali smo idealne vremenske uslove za ovako zahtevnu stazu. Više oblaka nego sunca, ali nas je na kraju planina nagradila sa osunčanim Grintovcem sa koga je pogled na kompletan greben bio nestvaran. Staza je u isto vreme bila i izazovna, i prelepa. Puna sajli i nogostupa, jedna od onih koja te tera da se potpuno predaš i daš sve od sebe da bi je prešao sigurno i uživao u svoj toj lepoti. Nakon sunčanog Grintovca, vratili smo se nazad u Cojzovu koču na odmor i druženje.
Sutradan smo pre svitanja krenuli ka Rinkama. Ništa manje zahtevnim stazama prvo smo popeli Malu Rinku (2289 mnv), zatim Štajersku Rinku (2379 mnv), pa Korošku Rinku (2433 mnv). Ova staza je nekako išla kroz surovije terene, ali pogled na te okamenjene gromade sa vrhova ostavljao je bez daha. Spustili smo se nazad ka Kamniškoj Bistrici vrlo strmom stazom punom sipara i zatvorili krug ove planinske priče.
Hvala ekipi na ova tri dana ispunjena fizičkim izazovima, neverovatnim pogledima, dobrim društvom i planinarskim duhom sa mnogo, mnogo smeha. Vidimo se uskoro na novim visinama!
