Kučajske planine

Svi otprilike znamo gde su Kučajske planine, ali retko ko, šta ih tačno određuje geografski. To je visoravan sa prosečnom visinom od 1000m, omeđena rekom Resavom, Crnim Timokom i Zlotskom rekom. Severno je Beljanica, južno Grza,a istočno Zlotska reka. Na Kučaju ima malo naselja, što ih čini divljim i nepristupačnim.Neke od naših najpoznatijih pećina se nalaze na ovim terenima (Bogovinska, Zlotska, Resavska i Ravanička).

Na Kučajskim planinama živi najveća populacija vukova u Evropi. Po tome su i dobile naziv (kuči). Planina se zvala i Hajdučka i Golubinjska. Guste, mračne i tajastvene šume, pune vrtača i pećina, kroz koje smo prošli, sasvim slikovito potvrđuju mističnost.

Nas osmoro je na stazu krenulo sa visoravni Velika Brezovica. Visoravan u sred ničega, na kojoj se sreću slobodna stada sa obližnje farme. Skoro najveći deo staze (22km) je vodio šumskim putem kroz tunele od drveća i omana. Veliki deo staze je vodio pored Nekudovske reke, što je dodatno doprinosilo rashađenju, jer je tog dana bilo 36 C u hladu.

Vodopad je lep. Vidi se profil mamuta u profilu.

Staza se preporučuje za leto. Hladovina je najvećim delom puta, ima dosta lekovitog bilja, koje može da se ubere, staza vodi pored reke, a uspon je postepen. Do vodopada može da se dođe sa tri strane, ali ovaj sa Brezovice je najlepši.

Šteta je što se u ove krajeve ne dolazi više. Za svakog bi se našlo po nešto. Preporučujem.

Vodič na stazi je bila Nataša Stanković Nedeljković (MB 590).